>> GENERALNI SPONZOR

BPS gensp

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - LAZAR PISAREVIĆ

IN MEMORIAM

 

 

 

LAZAR PISAREVIĆ

(27. 12. 1951 – 10. 1. 2021.)

 

Lazar Pisarević, dugogodišnji član Takmičarske komisije „Majskog turnira“ – Turnira gradskih omladinskih reprezentacija, preminuo je posle kraće i teške bolesti u Beogradu, u 70. godini.

Lazar Pisarević je rođen u Beogradu, a ceo svoj život proveo je na Čuburi.

Završio je Pravni fakulet u Beogradu i radio je kao advokat.

Zaposlio se 1975. u Industriji mašina i traktora (IMT) u Beogradu i odmah se uključio u rad Odbojkaškog kluba IMT. Kao predstavnik kluba, bio je sekretar predsedništva OSB u jednom mandatu, zatim disciplinski sudija OSJ, kao i Udruženja odbojkaških klubova Srpske lige. Lazar Pisarević je bio i disciplinski sudija Udruženja odbojkaških klubova saveznih liga i Udruženja odbojkaših sudija Jugoslavije. Aktivno je učestvovao u radu Takmičarske komisije udruženja klubova i Odbojkaškog saveza Beograda. Bio je dugogodišnji član Organizacionog odbora i Takmičarske komisije „Majskog turnira“ – Turnira gradskih omladinskih reprezentacija.

Lazar Pisarević će biti sahranjen u četvrtak, 14. januara u 14.00 časova na Novom groblju u Beogradu. Opelo će početi u 13.30 časova.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - DRAGAN VESOVIĆ VESA

IN MEMORIAM

 

 

 DRAGAN VESOVIĆ VESA

(1947 – 2021.)

 

Dragan Vesović Vesa, nekadašnji odbojkaš, zatim trener, direktor i tehnički sekretar, preminuo je u petak u Kragujevcu u 74. godini, posle kraće bolesti.

U dogovoru sa porodicom, zbog pandemije virusa korona, neće se održati komemoracija.

Dragan Vesović Vesa biće sahranjen u ponedeljak, 4. januara u 12.00 časova na groblju Bozman u Kragujevcu.

Dragan Vesović je igrao za OK Radnički iz Kragujevca u periodu od 1964. do 1981. godine. Po završetku duge i uspešne karijere, obavljao je više funkcija u svom matičnom klubu, Bio je trener, direktor i najduže tehnički sekretar, sve do 2009.

Po osnivanju ŽOK Smeč 5, na molbu Dejana Brđovića, "prelazi" u novoosnovani klub i tamo uspešno obavlja poslove sekretara kluba sve do smrti.

Veliki sportski radnik, divan čovek koga su svi voleli, ostaće zauvek u srcima svih iskrenih odbojkaških zaljubljenika, jer je tom sportu posvetio i dao mnogo. Ostaje velika praznina zbog gubitka našeg Vese.

Saopštenje ŽOK SMEČ 5, Kragujevac:

"Poštovani sportski prijatelji, OK Smeč 5 vas sa žaljenjem obaveštava da je posle kraće bolesti preminuo dugogodišnji odbojkaški radnik Dragan Vesović Vesa, otac, suprug, deda, pre svega divan čovek.

Kragujevačka sportska, pre svega odbojkaška javnost je izgubila mnogo, ali sećanje na njegov život i delo će zauvek ostati u svim iskrenim sportskim srcima. Neka mu je laka zemlja i večno sećanje, a porodici najiskrenije saučešće."

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM – RATKO ZLATIČANIN – RAKAC

IN MEMORIAM

 

 

RATKO ZLATIČANIN – RAKAC

(1958 – 2020.)

Ratko Zlatičanin – Rakac, nekadašnji odbojkaš, odbojkaški sudija, delegat i počasni član Beogradskih odbojkaških sudija, preminuo je u 63. godini.

Mnogi odbojkaši u Srbiji koji su rođeni 50-ih i 60-ih godina znaju ga samo po nadimku – Rakac. Odbojkom je počeo da se bavi kao srednjoškolac u beogradskom "Obiliću", bio jedan od kreatora duha i uspona tog kluba iz lige u ligu, 80-ih i početkom 90-ih godina.

Znao je sve o odbojci. Kao junior je položio za odbojkaškog sudiju. Potpuno razumevanje odbojke omogućilo mu je da i kao sudija bude uvažen i cenjen. Dogurao je do nacionalnog sudije i sudio utakmice drugog stepena takmičenja u SFRJ. Nekoliko godina bio je kontrolor suđenja na utakmicama republičkih liga. Bolest sa kojom se dugo borio sprečila ga je da u odbojci postigne više. Bežao je od šablona, išao svojim putevima koji se nisu ukrštali sa putevima drugih. Iako već dugo nije aktivan u odbojci, o Rakcu se i danas među sudijama i odbojkašima pričaju lepe priče čiji je on bio akter.

Rođen je u Rijeci, celog života voleo je more, pričao o njemu i radovao mu se. Jedna od njegovih poslednjih želja bila je da ode bez sahrane i da se njegov pepeo prospe u more.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - BOGOLJUB STOJMIROVIĆ

IN MEMORIAM

 

 

BOGOLJUB STOJMIROVIĆ

(1927 – 2020.)

 

Bogoljub Stojmirović, nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je u 93. godini.

Pre dva dana preminuo je član sjajne generacije jugoslovenskih odbojkaša. Kapiten Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije inženjer Bogoljub Stojmirović. Pridružio se Branku Stefanoviću, Banetu Milosavljeviću, Voji  Milanoviću, Branku Lužaninu, Ivanu Popoviću... asovima Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, koji su na prvenstvu Evrope u Bukureštu, 1955. godine prvi put pobedili neprikosnoveni Sovjetski Savez i domaćina Rumuniju, i bili na domak osvajanja bronzane medalje. Stojmirović je u Crvenoj zvezdi igrao smečera, a u reprezentaciji Jugoslavije tehničara. I svakako je bio najbolji tehničar, pre pojave Zorana Petrovića i Nikole Grbića. Bogoljub Stojmirović sa suprugom Gordanom (Tkačuk), sa sinom Goranom i snajom Ljiljanom osvajao je i titule prvaka Jugoslavije i trofeje Kupa, ali je bio sjajan na još jednom polju: postao je vrhunski graditelj hidrocentala: Đerdap, Bajina Bašta, Kokin Brod i Ibar – Lepenac... Bogoljub i snaja Ljiljana igrali su u Crvenoj zvezdi, a sin Goran i supriuga Gordana u Partizanu. U to vreme odnosi izmedju ova dva kluba bili su na vrhuncu.  Ako znamo da je njegova sestričina Beba Marković igrala u Crvenoj zvezdi i reprezentaciji Jugoslavije, Stojmirovići su porodica sa najviše reprezentativaca u našoj zemlji. Jednom odbojkaš – uvek odbojkaš. Po završetku sportske i graditeljske karijere nastavio je druženje sa bivšim drugarima sa odbojkaških terena skoro do poslednjeg dana, evocirajući uspomene iz tih prohujalih odbojkaških vremena. – napisao je u nekrologu Petar Stanišić, nekadašnji odbojkaški reprezentativac.

 

 

Reprezentacija Jugoslavije: stoje, s leva: Bogoljub Stojimirović, Zoran Živković, Ivan Popović, Zdenko Mikina, Draško Salopek, Vlado Skerbinjek i Bojan Stranić, trener. Čuče: Petar Bojić, Branko Stefanović, Josip Krešić, Gordan Janković, Slobodan Milosavljević i Nikola Đorđević.

 

 

Prva postava reprezentacije Jugoslavije – s leva: Slobodan Milosavljević, Bogoljub Stojimirović, Vlado Skerbinjek, Ivan Popović, Zdenko Mikina i Gavra Budišin.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - SLOBODAN BANE MILOSAVLJEVIĆ I IVAN POPOVIĆ – KOKAN

IN MEMORIAM

 

 

SLOBODAN BANE MILOSAVLJEVIĆ

(1932 – 2020.)

 

 

IVAN POPOVIĆ – KOKAN

(1931 – 2020.)

 

Slobodan Bane Milosavljević, nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je u 90. godini.

Ivan Popović – Kokan, nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je u 89. godini.

Odbojkaški svet u našoj zemlji ostao je bez još dva odbojkaška velikana: Slobodana – Baneta Milosavljevića i Ivana Popovića – Kokana! I jedan i drugi bili su perjanice verovatno najtalentovanije generacije reprezentativaca Jugoslavije (pre “zlatnih momaka” sa Olimpijade iz Sidneja). Oni su bili nosioci igre u svojim klubovima: Bane i u Zvezdi i u Partizanu, a Kokan u Zanatliji (iz koje je potekao) i Crvenoj zvezdi. Najblistaviju pobedu ostvarili su protiv neprikosnovenog Sovjetskog Saveza, na prvenstvu Evrope 1955. u Bukureštu pred 50 000 gledalaca na fudbalskom stadionu “Dinama” sa 3:1.

Bane Milosavljević (defekolog po zanimanju) počeo je da se bavi odbojkom u rodnom Kruševcu. I ne samo da se bavi. Zajedno sa Šiljom Veljkovićem, Vujićem, Slobodanom Stefanovićem “Pelirom” i ostalim juniorima tri godine uzastopno osvajali su titulu juniorskog prvaka Jugoslavije. To mu je bio “pasoš” da dodje u Crvenu zvezdu i već 1961. godine osvoji prvu tululu prvaka Jugoslavije. Usput je za crveno – bele osvojio i Kup Jugoslavije. Zvali su ga “brza ruka za brze titule”! Čim je prešao kod komšija, sa Patrizanom osvaja dve titule šampiona Jugoslavije. Karijeru je nastavio ponovo u Crvenoj zvezdi, ali sa manje uspeha. Punih deset godina bio je nezamenjivi član prve postave reprezentacije Jugoslavije. Po mišljenju doktora Petra Bojića, Bane je bio najtalentovaniji tehničar u reprezentaciji do pojave Zorana Petrovića!

Otišao je u legendu tiho i neprimetno. Bolna je bila i činjenica da osim porodice i po nekog prijatelja niko nije zabeležio da ga više nema. Ovi redovi pokazuju da nije zaboravnjen, iako smo se našli na popravnom ispitu. Bane je sve prethodno napisano - više nego zaslužio!

 

 

Ivan Popović – Kokan bio je jedan od najlepših momaka na Đačkom kupatilu, kraj Dunava, gde se svakodnevno “upražnjavala” i odbojka. Ne treba posebno isticati da je među Draškom Misitom, Markom Pavlovićem, braćom Škrbić bio daleko najbolji. Tu je doneto i revolucionarno pravilo da je dozvoljen prelaz ruku u bloku, što je Svetska odbojakška federcija tek posle pola veka “osmislila”. I u državnoj reprezentaciji bio je nezamenjiv, iako je imao žestoke konkurente u Zdenku Mikini, Gavri Budišinu i Vladi Skerbinjeku. Ne zna se ko je od njih bio bolji “udarač”. Medjutim, Iva je bio najsigurniji i najzahvalniji za dizače, jer za njega nije postojala loša lopta. Po današnjim uzorima pravi korektor! Sa Crvenom zvezdom osvojio je dve šampionske titule, 1954. i 1956. godine. I ko zna koliko bi još titula osvojio da se nije otisnuo u Pariz na stručno usavršavanje. Parižanima je pokazao igrajući za Stad Frans šta je to prava odbojka. Osvojili su, zahvaljujući njegovim igrama, nekoliko titula šampiona Francuske.

Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu i kao mlad početnik zaposlio se u gigantu kakv je bio "GENEKS". U početku slabo je napredovao, jer ga je bio glas: "To je onaj što gura loptu". Uporan i veliki znalac pokazao je da ne gura samo loptu, već i savršenu karijeru. U "Geneksu" se posle par godina našao u samom vrhu najstručnijih i najsposobnijih ljudi. Uspehe je kao predstavnik “GENEKSA” ostvarivao u Parizu, Stokholmu i Londonu. Kao predstavnik JUGOTURSA svake godine slao je na desetine hiljada Britanaca na letovanje u Jugoslaviju. Sigurno je spadao među pet najboljih privrednika u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji.

Kad bi se u odbojkaškim krugovima birao najbolji drug na svetu, tu bi Kokan osvojio i tu titulu. Bio je i ostao zaljubljenik odbojke. Do pre nekoliko dana u svojima ozbiljnim (a kako je govorio najlepšim godinama) svakonevno sa sastajao sa odbojkaškim drugarima u nekom od kafea kod “Mažestika”. Na pragu 90. godine nije dozvoljavao da ga iko prati do kuće. Ušao je u autobus 26, iz njega ispao na pločnik i slomio i kuk i ruku. Doktori su bili u dilemi da li da ga operišu. A, on je i tu dilemu razrešio. Doručkovao je, legao da spava i više se nije probudio. Bio je čitavog života mirne savesti, jer nikom nije odmogao, a mnogima je pomagao. Takav je bio naš Kokan, koji je uzdignute glave otišao u nezaborav!

Petar Stanišić – Kokanov saborac na odojkškim terenima

PS: Svedoci o ovim napisanim redovima su inženjer Bogoljub Stojmirović, dr Petar Bojić, Zoran Živković i korašarkaški as Radovan Bata Radović...

 

Ispraćaj za kremaciju Ivana Popovića održaće se danas (subota, 8. avgust) u 15.30 časova na Novom groblju u Beogradu. Opelo će početi u 15.00 časova.

 

 

Reprezentacija Jugoslavije: stoje, s leva: Bogoljub Stojimirović, Zoran Živković, Ivan Popović, Zdenko Mikina, Draško Salopek, Vlado Skerbinjek i Bojan Stranić, trener. Čuče: Petar Bojić, Branko Stefanović, Josip Krešić, Gordan Janković, Slobodan Milosavljević i Nikola Đorđević.

 

 

Prva postava reprezentacije Jugoslavije – s leva: Slobodan Milosavljević, Bogoljub Stojimirović, Vlado Skerbinjek, Ivan Popović, Zdenko Mikina i Gavra Budišin.