Napustio nas je Sava Grozdanović, takoreći vršnjak naše odbojke i jedan od njenih simbola kod nas i u Grčkoj. Rođen je u Jelašnici kod Niša 23. novembra 1925, godinu i po pošto je taj sport prvi put pokazan kod nas.
Odrastao je u svešteničkoj porodici i verovatno je takvo vaspitanje od malih nogu stvorilo od njega milosrdnog čoveka. Celog života je pomagao i bližnjem svom i daljnjem.
Najpre kao odbojkaški trener pedagoškim radom s onima, koje je učio da igraju odbojku a uz koje je i sam učio. Bilo je tada malo kadrova, pa je svako ko je hteo da podmetne sebe za opšte dobro bio dobrodošao. Tada je tražena samo dobra volja da se razvija sport, tako da nije bilo neobično da jedan isti čovek radi u više klubova i ima različita zaduženja. Sava je, na primer, bio i predsednik Zbora odbojkaških sudija početkom pedesetih godina. Desetak godina kasnije, na konkursu, izabran je za prvog profesionalnog (plaćenog, kako se tada govorilo) trenera Odbojkaškog saveza Jugoslavije.
U taj sport je ušao slučajno – njegovim drugarima je falio jedan igrač da sastave ekipu. I momak, koji je igrao fudbal, naprečac se zaljubio u odbojku. Bilo je to 1947. u Beogradu, u koji se njegova porodica doselila posle rata, a već naredne godine se otisnuo u trenerske vode. Kada su njegovi igrači iz Radničkog prešli u Železničar i on je krenuo s njima – bili su ne samo tim, nego i društvo.
Trenerska karijera mu je za Riplijevo „Verovali ili ne”. Bio je trener rođenom bratu Lazaru, kasnije dugogodišnjem selektoru jugoslovenske reprezentacije, i sopstvenoj ženi Radojki, odrasloj u domu za ratnu siročad, odbojkašici zagrebačke Lokomotive, Partizana, Crvene zvezde, Panatinaikosa i reprezentativki i trpeo šalu da mu je lako da bude dobar trener kad mu je žena najbolja odbojkašica. Vodio je Crvenu zvezdu i Partizan, odbojkaše i odbojkašice, juniorske i seniorske sastave, našu i grčku reprezentaciju... Jedan od njegovih igrača je bio i Karolos Papuljas, potom predsednik grčke države. A bio je trener i svom prvom treneru Ivici Trinajstiću, koji je docnije podigao odbojku u Italiji.
Do 1958. je istovremeno trenirao sve selekcije Železničara, a onda je vodio „samo” njegove seniore i odbojkašice Crvene zvezde. S Partizanovim odbojkašicama je 1960. osvojio prvenstvo. Na molbu iz Atine naš savez ga je u leto 1961. poslao da vodi grčku odbojku. Tamo je ostao godinu i po, pa se vratio u Partizan za krov nad glavom. Grci nisu mogli da shvate da dobro plaćeno radno mesto kod njih napušta zbog skromnog stana u Beogradu.
Ipak, Železničar je bio (i ostao) njegov klub. Vratio mu se 1964. i ostvario istinski podvig – prvak države sa seniorima i to bez izgubljene utakmice!? Međutim, nije se zadržao dugo. Već naredne godine između kluba i sportskog društva železničara je izbio sukob, pa je Sava (te godine je dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda) otišao tamo gde je moglo normalno da se radi. Bila je to Crvena zvezda s čijim je odbojkašicama bio šampion 1967. i 1968.
Gotovo sve vreme u našoj zemlji je radio s reprezentacijom. Za Evropsko prvenstvo 1951. u Parizu je pripremao odbojkašice, ali nije otišao s njima na takmičenje. Za današnje prilike neverovatan razlog: nije dobio pasoš! A one su se vratile s bronzom, prvom medaljom koju je osvojila naša odbojka. Kasnije je s odbojkašima bio prvi na Mediteranskim igrama 1963. u Napulju i 1967. u Tunisu, a na Univerzijadi 1965. u Budimpešti.
Grcima je i dalje trebao dobar odbojkaški trener, pa ga je Panatinaikos, preko Bobeka, koji je bio trener njegovih fudbalera, a njega je na tu dužnost 1961. predložio baš Sava, privoleo da se vrati u Atinu. I od 1970. do 1973. i odbojkaši i odbojkašice tog kluba su bili najbolji u Grčkoj. Onda je svoje mesto prepustio drugima, a vratio se na trenersku klupu u sezoni 1979/80. kada je Panatinaikos doveo u finale Kupa pobednika kupova za muškarce (poraz od Paninija iz Modene s 3:2).
Osnovao je u Atini 1981. turističku agenciju „Golden vej” i bio izuzetno uspešan i na novom poslu. Uvek je raširenih ruku dočekivao ljude iz naše zemlje i pomagao. Nije se desilo da put neku našu ekipu ili takmičara odvede u Grčku, a da mu Sava nije pritekao u pomoć (sada njegov sin Ilija i kćerka Dragana, kojima je prepustio agenciju): kao zemljak, poslovni čovek ili sportista.
Iako je prestao da bude trener odbojku je, a i sve ostale sportove, vrlo pažljivo pratio, pa je dugo godina bio dopisnik „Politike” i „Sporta” iz Grčke. Odigrao je ključnu ulogu za povratak naše odbojke u međunarodna takmičenja posle sankcija. Kod tadašnjeg predsednika Evropske odbojkaše konfederacije (CEV) Grka Mastandreasa je rekao šta je trebalo da naša reprezentacija naknadno bude uključena u kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1995, čiji je domaćin bila baš Grčka i gde je Jugoslavija zadivila osvojivši bronzanu medalju. Bio je to početak uzleta naše odbojke.
Odbojka, naš sport i naša zemlja su ostale bez čoveka, koji ih je neumorno, na svakom mestu, reprezentovao na najbolji način. Sava Grozdanović je zaslužio da nam bude zvezda vodilja.
Ivan Cvetković, urednik Sportske redakcije „Politike“
Sava Grozdanović će biti sahranjen u Beogradu, a datum i vreme sahrane biće saopšteni naknadno.
